Association of Public Prosecutors and Deputy Public Prosecutors of Serbia

Pismo Udruženja tužilaca Srbije


Poslato 2.7.2009. godine: Snežani Malović, ministru pravde, Slobodanu Radovanoviću, v.d. Republičkog javnog tužioca, Vladimiru Vukčeviću, tužiocu za ratne zločine


Poštovani,

Nacrt Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije,  koji je sačinila radna grupa Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, kao što je poznato, bio je predmet razmatranja i ocene Venecijanske komisije.

U mišljenju broj 528/2009 od 08. juna 2009. godine, a nakon razmatranja  nacrta Pravilnika Venecijanska komisija iznela je sledeće zaključke da  ''odredba o reizboru javnih tužilaca (čl.74. ZOJT- prim.G.I.), naročito u slučaju kada taj reizbor vrši Narodna skupština, otvara mogućnost vršenja političkog pritiska na javne tužioce i stoga je nepoželjna...'', da su ''podnosioci nacrta  pokušali da izbegnu bilo kakvu proizvoljnost u oceni tužilaca i posledicama ocenjivanja...'', da su ''uspostavljeni  precizni kriterijumi.'', da je ''Nacrt kriterijuma.. na zavidno detaljnom nivou, sveobuhvatan i u celini biva ocenjen kao dobra osnova na kojoj treba uspostaviti objektivne kriterijume za imenovanje i unapređenje tužilaca'', da Nacrt  ''omogućava konkretnu i objektivnu ocenu tužilaca, koju obavlja DVT, autoritet koji sa svoje strane daje garancije za nepristrasnost i osposobljenost''.
Iz ovako datog pregleda zaključaka van svake sumnje  proističe je da je  Venecijanska komisija  sasvim pozitivno ocenila   nacrt  Pravilnika.  Ipak,  u zaključcima se ukazuje na moguće  ''rizike'' koje nosi  primena teksta nacrta Pravilnika. Prvi, po mišljenju članova Komisije, tiče se previše mehanicističkog pristupa statističkim informacijama o obimu posla u tužilaštvu, dok se drugi ''rizik'' odnosi na  postupak ocenjivanja putem anonimne ankete. Svoj  stav u  vezi sa primenom anonimne ankete Komisija  izražava rečima ''mala zabrinutost''.  Uzgred  i radi potpunog sagledavanja stvari navešću  podatak da je Venecijanska komisija u istom sastavu u zaključku iznela  dvanaest rezervi na tekst Kriterijuma i merila sa sudije i predsednike sudova.

 U vezi sa tim najpre bi trebalo kazati i to da samo rešenje po kome kolegijum javnog tužilaštva daje  mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata nosilaca javnotužilačke funkcije ne samo da nije dovedeno u pitanje, već je sasvim pozitivno ocenjeno. Pjer Korni – član Komisije u vezi sa tim kaže : ''Rešenje da se stanovište o stručnosti osobe formira od strane kolegijuma, a ne jedne osobe, čini nam se odličnim (članovi 25. st.1. i 26. st.1.). Ono omogućava da se izbegne situacija da lična prijateljstva i neprijateljstva utiču na evaluaciju''. Član Komisije Žan Žak Hajnc sličnog je stanovišta i navodi: ''Kada je reč o proceduri evaluacije tužilaca, sama činjenica da se evaluacija prepušta kolegijumu i da se direktno nadređenoj osobi ostavlja mogućnost da se izjasni o sposobnosti i ponašanju svojih saradnika, zaslužuje sve pohvale. Time se uspostavlja, čini nam se, uravnoteženi mehanizam koji pruža razumne garancije za objektivnost''.

Dakle, Komisija afirmativno govori o davanju mišljenja od strane kolegijuma, a u pogledu načina davanja mišljenja ne osporava rešenje koje predviđa anonimnu anketu, već samo ukazuje na moguće ''zamke'', koje nosi princip anonimnosti i u tom smislu predlaže ''ugrađivanje'' mehanizama kojima bi se sprečile negativne posledice tajnosti postupka.

Članovi radne grupe su pažljivo razmotrili  sadržaj Mišljenja i zaključili  sledeće. U pogledu ukazivanja na rizik ''mehanicistički pristupa'' statističkim podacima, Radna grupa je  uverenja  da je navedena primedba u dobroj meri posledica nepoznavanja načina rada i evidentiranja predmeta u  Tužilaštvu u Srbiji. Osim toga, broj donetih odluka je samo jedan od kriterijuma koji  zajedno sa drugim kriterijumima rezultira konačnom ocenom stručnosti i osposobljenosti kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije.

Članovi radne grupe su uzeli u razmatranje i stav Venecijanske Komisije o anonimnom izjašnjavanju članova kolegijuma. U vezi sa tim, podsetiću na predlog Komisije da se navedene odredbe ponovno razmotre i to tako što bi se uz zadržavanje principa tajnosti uvele mere ''zaštite''  i time onemogućila   pristrasnost u postupku tajnog izjašnjavanja. Radna grupa je  na stanovištu da  bi trebalo korigovati odredbe nacrta Pravilnika o tajnom izjašnjavanju  članova kolegijuma. Tajno izjašnjavanje trebalo bi zadržati kao obavezno  jedino u situaciji kada to zahteva javni tužilac ili zamenik o kome se kolegijum izjašnjava, a  kao mogućnost  kada se za tajno izjašnjavanje opredele sami članovi kolegijuma. Korekcije u nacrtu Pravilnika prema sugestijama  Venecijanske komisije Radna grupa će u najskorije vreme dostaviti DVT.

Venecijanska komisija je organ koji daje pravne savete vezano za propise koji su važni za demokratsko funkcionisanje institucija i njeno mišljenje je od izuzetnog značaja za pitanje legitimiteta propisa. Mišljenjem broj 528/2009 od 08. juna 2009.  godine Komisija je Pravilnik ocenila izuzetno pozitivno, navodeći da je u svemu u skladu sa evropskim standardima pri tom ne osporavajući nijedno od predloženih rešenja, niti navodeći primedbe koje bi zalazile u suštinu predloženih rešenja. Na taj način Pravilniku je dat legitimitet usklađenosti sa  evropskim standardnim i pravnim vrednostima demokratskih institucija. Takođe, trebalo bi imati u vidu da je legitimitet Pravilnika osnažen i činjenicom da je izrađen od strane Radne grupe strukovnog udruženja čiji je prvenstveni interes bio objektivni pristup i jačanje profesionalnih vrednosti, kao i da je o pojedinim verzijama teksta nacrta Pravilnika  vođena debata unutar Udruženja.  Povrh toga,  tekst nacrta Pravilnika, u poslednjoj fazi pred njegovo upućivanje Komisiji, je usaglašavan sa predstavnicima Ministarstva pravde, a nakon prispeća mišljenja Venecijanske komisije o mogućim korekcijama teksta obavljene su konsultacije i sa poznatim međunarodnim ekspertom Mauricijom Salustrom .

Zbog toga, smatram da izmene koje bi Pravilnik mogao da pretrpi u postupku usvajanja ne bi smele da izađu iz okvira pojedinačnih rešenja   sadržanih u nacrtu Pravilnika jer bi u protivnom bio doveden u pitanje smisao obraćanja Venecijanskoj komisiji i legitimnost Pravilnika sa stanovišta međunarodnih standarda.
 

Srdačno!


PREDSEDNIK UO
Udruženja javnih tužilaca i
zamenika javnih tužilaca Srbije

Dr Goran Ilić
UTSProsecutors association of Serbia is a guild type, non government organization, with a goal of affirmation and patronage of prosecutor’s position and reputation, gaining full legal stability, autonomy and public prosecutor’s independence. Prosecutor association of Serbia encloses both prosecutors and deputy prosecutors of Serbia.

Newsletter

Subscribe to a UTS Newsletter