Association of Public Prosecutors and Deputy Public Prosecutors of Serbia

Inicijativa Državnom veću tužilaca


Beograd, 6. novembar 2009.


Obraćam vam se sa inicijativom za preispitivanje i izmenu Odluke o broju zamenika javnih tužilaca («Službeni glasnik» RS br.43/2009).

Naime, u postojećoj mreži javnih tužilaštava u Republici Srbiji angažovano je približno 768 nosilaca javnotužilačke funkcije (140 javna tužioca i 628 zamenika javnih tužilaca). U skladu sa novom organizacijom javnih tužilaštava i odlukom Državnog veća tužilaca smanjen je broj nosilaca javnotužilačke funkcije za ukupno 155. Smanjenje broja nosilaca javnotužilačke funkcije nije opravdano imajući u vidu poslednje izmene Zakonika o krivičnom postupku, kao i usvajanje Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela i Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Naime, izmenama Zakonika o krivičnom postupku i navedenim zakonima proširuje se krug ovlašćenja i odgovornosti javnog tužioca. U vezi sa tim ukazujem na sledeće i poznate činjenice:

- od 2001. godine, kada je stupio na snagu Zakonik o krivičnom postupku, javni tužilac rukovodi pretkrivičnim postupkom što podrazumeva dodatno angažovanje, a broj nosilaca javnotužilačke funkcije nije bio povećan.

- Aktuelnom reformom odredaba krivičnog procesnog zakonodavstva predviđeno je značajno proširenje primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja (oportuniteta) i uvedena je obaveza za javnog tužioca da ispita mogućnost primene ovog instituta za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine, odnosno novčana kazna. Takođe, primena oportuniteta omogućena je i za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora preko tri a do pet godina, kao i primena u fazi glavnog pretresa što dovodi do zaključka da se ovaj institut primenjuje za sva lakša krivična dela u svim fazama postupka. Primena oportuniteta zahteva dodatno angažovanje koje se ogleda u prikupljanju relevantnih podataka, obavljanju razgovora sa osumnjičenim i oštećenim licima, sačinjavanje službenih beleški i sl.

- Pored proširenja oportuniteta uveden je i institut sporazuma o priznanju krivice za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 12 godina. Primena sporazuma o priznanju krivice zahteva angažovanje tužioca na predlaganju sporazuma, pregovaranju sa okrivljenim i braniocem, kao i druge radnje koje dovode do sporazuma.

- Posebnim zakonom uvedena je i odgovornost pravnih lica za krivična dela na koji način je proširen opseg poslova nosilaca javnotužilačke funkcije, jer se postupak za utvrđivanje odgovornosti pravnih lica za krivična dela, kao i druge radnje pokreću na osnovu zahteva javnog tužioca.

- Posebnim zakonom uređena je i materija oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela tako da su javni tužioci sada dužni da pokrenu i vode ovaj poseban postupak u svim zakonom propisanim slučajevima. Takođe, uvedena je finansijska istraga koja se pokreće zahtevom javnog tužioca koja, praktično predstavlja poseban vid «tužilačke istrage», tako da je u pogledu pokretanja i vođenja ovog posebnog krivičnog postupka nadležan isključivo javni tužilac.

Reforma krivičnog materijalnog i procesnog zakonodavstva opravdano je usmerena na rasterećenje sudova u krivičnoj materiji i iznalaženje alternativnih načina za efikasnije okončanje velikog broja predmeta, odnosno pojednostavljenje forme postupanja u krivičnim stvarima. Međutim, ono što predstavlja rasterećenje za sudove zahteva dodatno angažovanje za nosioce javnotužilačke funkcije, jer je reforma krivičnog zakonodavstva predvidela čitav niz situacija u kojima javni tužilac «reševa» krivičnu stvar. Složićemo se, nelogično je, sa jedne strane proširiti odgovornosti i obaveze, dakle povećavati obim posla nosilaca javnotužilačke funkcije, a sa druge strane smanjiti njihov broj. Imajući u vidu sve navedeno, kao i najavljene izmene Zakonika o krivičnom postupku u pravcu uvođenja tužilačke istrage i za tzv. redovan krivični postupak, smatramo da je osnovano da se preispita odluka o smanjenju nosilaca javnotužilačke funkcije.

PREDSEDNIK UO
Dr Goran Ilić
UTSProsecutors association of Serbia is a guild type, non government organization, with a goal of affirmation and patronage of prosecutor’s position and reputation, gaining full legal stability, autonomy and public prosecutor’s independence. Prosecutor association of Serbia encloses both prosecutors and deputy prosecutors of Serbia.

Newsletter

Subscribe to a UTS Newsletter